Prenosi se da je Jezid b. Hajjan, rekao: "Jednog dana smo Husajn b. Sebre, Amr b. Muslim i ja otišli Zejdu b. Erkamu, radijallahu anhu. Nakon što smo sjeli kod njega, Husajn mu reče: 'O Zejde! Uistinu si ti vidio mnogo dobra! Vidio si Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, i čuo njegov govor, sa njim u boj išao i za njim klanjao. Zaista si mnogo dobra doživio! Pričaj nam nešto od onoga što si čuo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme.' On tada reče: 'Bratiću moj! Tako mi Allaha, već sam ostario, davno je to bilo, a ponešto sam i zaboravio od onoga što sam čuo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, te primite od mene ono što vam kažem, a ne pitajte me za ono što prešutim.' Zatim reče: 'Jednog je dana Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, održao govor na izvoru između Meke i Medine, koji se zove Humm u kome se zahvalio Allahu, tesbih Mu učinio, govorio i opominjao, a zatim rekao: 'O ljudi! Zaista sam ja samo čovjek, uskoro će doći izaslanik moga Gospodara (melek smrti), te ću mu se ja odazvati, a među vama ostavljam dva velika emaneta: prvi je Allahova knjiga, u kojoj je uputa i nur, te je čvrsto prihvatite i Allahove knjige se držite!' Govorio je o Kur'anu i nužnosti njegove primjene u životu, a zatim rekao: 'I moja obitelj. Allahom vas opominjem za moju obitelj!' Husajn ga zatim upita: 'A ko je njegova obitelj, o Zejde? Zar nisu njegove žene od njegove obitelji?' 'Njegove žene su dio njegove obitelji (ehli-bejt), ali njegova su obitelj oni kojima je zabranjen zekat (sadaka) poslije njegove smrti', odgovori on. Husajn reče: 'A ko su oni?' 'Oni su: obitelj Alije, obitelj Akila, obitelj Džafera i obitelj Abbasova', odgovori on. 'Svima ovima je zabranjeno primiti sadaku?', upita Husajn. 'Da', odgovori on." U drugom rivajetu stoji: "Uistinu, ja vama ostavljam dva velika emaneta: jedan od njih je Allahova knjiga, koja je Njegovo uže; ko ga bude slijedio bit će na Pravom putu, a ko ga ostavi bit će u zabludi."Hadis bilježi imam Muslim
Enes ibn Malik, radijallahu 'anhu, pripovijeda da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve selleme, rekao: "Allah se više obraduje pokajanju Njegova roba, nego što bi se neko od vas obradovao pronalasku svoje izgubljene deve u pustinji." U drugom rivajetu/verziji, stoji: „Allah se više obraduje tevbi Svoga roba kada se pokaje, nego što bi to učinio neko od vas kada bi putovao na devi kroz pustinju i ona mu pobjegne, a na njoj mu sva hrana i voda, pa je dugo tražio i, izgubivši svaku nadu da će je pronaći, legao u hlad jednog drveta da se odmori, i u takvom stanju očaja, odjedanput, ugledao svoju devu u neposrednoj blizini njegovoj kako mirno stoji, te odmah skočio i uhvatio je za povodac i, od silne radosti, uzviknuo: 'Bože moj, Ti si moj rob, a ja sam Tvoj gospodar!', pogrešno se izrazivši od silne radosti."Muttefekun alejh
