Hadith for the World
Tap the image to view it full size
Исламско право и његова методологија

Од Енеса, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао:

Available in 60 languages
«Од Енеса, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Када би Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, хтео да уђе у тоалет рекао би: ‘Аллахумме инни е'узу бике минел-хубуси вел-хабаис' (Аллаху, утичем Ти се од мушких и женских ђавола).’“»

Meaning translation ·

Explanation

The meaning in a few plain lines

Када би Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, хтео да уђе на место у којем би обавио физиолошку потребу, затражио би Аллахову заштиту од зла мушких и женских шејтана. Ова два израза су протумачена и на други начин. Ел-Хубс, наиме, представља зло, а ел-хабаис нечистоће.

Source
متفق عليه
Download image

Saved at original quality

Previous hadithNext hadith

More from this chapter

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао Атау ибн Еби Рабаху: „Хоћеш ли да ти покажем једну жену која је становник Раја?” Рекао сам: „Да, наравно.” Он рече: „Ова црна жена, дошла је Аллаховом Посланику, алејхисселам, и рекла: ‘Имам напад епилепсије и при томе се откривам. Замоли Аллаха за мене.’ Он јој је одговорио: ‘Ако желиш, буди стрпљива и припада ти Рај. А ако желиш, молићу Аллаха да те излечи.’ Она рече: ‘Бићу стрпљива, али моли Аллаха да се при нападу не откривам.’ Па је Посланик, алејхисселам, замолио Аллаха за њу.”متفق عليه
Од Уму Атије, нека је Аллах задовољан њом, преноси се да је рекла: „Женама је било забрањено да прате џеназу, али та забрана није била строга.“متفق عليه
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Када човек муслиман, или му'мин, узима абдест па опере своје лице, спадну са њега сви греси његових очију, заједно са водом, или са последњом капи воде; а када опере своје руке, с њих спадну сви његови греси које је починио својим рукама, заједно са водом, или последњом капи воде; а када опере своје ноге, с њих спадну сви греси које је починио ходајући на њима, заједно са водом, или последњом капи воде, тако да остане потпуно чист од греха.“رواه مسلم
Од Џабира ибн Абдуллаха, нека је Аллах задовољан, преноси се да је рекао: „Аллахов Посланик, алејхисселам, подучавао нас је истихара-намазу, као што нас је подучавао некој сури из Кур'ана. Говорио нам је: ‘Када неко жели нешто подузети, нека клања два реката добровољног намаза, затим нека након тога каже: ‘Аллаху, Твојим знањем од Тебе тражим најбољи избор и молим Те Твојом моћи и тражим од Твоје доброте, јер Ти си у стању, а ја нисам, Ти знаш, а ја не знам, Ти си Онај Који познаје све тајне. Аллаху, ако је, према Твоме знању, ова ствар (споменуће је речима) добра за мене, за моју веру, мој живот, мој будући свет и мој крајњи исход, одреди ми је, олакшај ми је, а потом ми је благослови. Аллаху, ако је, према Твоме знању, ова ствар (споменуће је речима као и први пут) лоша за мене, за моју веру, мој живот, мој будући свет и мој крајњи исход, одврати је од мене и мене од ње одврати и одреди ми оно што је за мене добро и учини ме задовољним тиме!’“رواه البخاري
عن أنس بن مالك رضي الله عنه قال: مرَّ النَّبي - صلى الله عليه وسلم - بامرَأَة تَبكِي عِند قَبرٍ، فقال: «اتَّقِي الله واصْبِري» فقالت: إليك عَنِّي؛ فَإِنَّك لم تُصَب بِمُصِيبَتِي ولم تَعرِفه، فقِيل لها: إِنَّه النَّبِي - صلى الله عليه وسلم - فأتت باب النبي - صلى الله عليه وسلم - فلم تجد عنده بوَّابِين، فقالت: لم أَعرِفكَ، فقال: «إِنَّما الصَّبرُ عِند الصَّدمَةِ الأُولَى». وفي رواية: «تَبكِي على صبِّي لها».متفق عليه
عن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه مرفوعاً: «إِنَّ مِنْ أَشَرِّ النَّاسِ عِندَ الله مَنزِلَةً يَومَ القِيَامَةِ الرَّجُلَ يُفضِي إِلَى المَرْأَةِ وَتُفْضِي إِلَيه، ثُمَّ يَنشُرُ سِرَّهَا».رواه مسلم
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, мир над њим, рекао: „Боже, немој учинити мој гроб идолом. Аллах је проклео народ који је своје гробове својих посланика претворио у богомоље.”رواه أحمد
عن أبي هريرة رضي الله عنه مرفوعًا: «إِذَا لَبِسْتُم، وَإِذَا تَوَضَّأتُم، فَابْدَأُوا بَأَيَامِنُكُم».رواه أبو داود واللفظ له، والترمذي وابن ماجه وأحمد