Hadith for the World
Tap the image to view it full size
Акида (наука о веровању)

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао:

Available in 70 languages
«Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко одгоди рок за враћање дуга ономе ко није у стању да га врати или му дуг опрости, Узвишени Аллах ће га поставити у хлад Свога Арша (престола) на Судњем дану. Тога дана неће бити другог хлада осим Његовог.”»

Meaning translation ·

Explanation

The meaning in a few plain lines

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас у овом хадису обавештава да онај ко одгоди рок за враћање дуга ономе ко је задужен или му га у потпуности или делимично опрости; Аллах ће га заклонити на Судњем дану у хладу Свога Арша. Тога дана Сунце ће се приближити Аллаховим робовима и биће им изузетно вруће. Нико неће моћи наћи други хлад мимо Аллаховог.

Source
رواه الترمذي وأحمد
Download image

Saved at original quality

Previous hadithNext hadith

More from this chapter

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Узвишени Аллах је ради мене опростио моме уммету (следбеницима) грешке, заборав и оно на шта буду приморани.“رواه ابن ماجه والبيهقي وغيرهما
عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: «جَعَلَ اللهُ الرحمةَ مائة جُزْءٍ، فَأَمْسَكَ عِنْدَهُ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ، وأَنْزَلَ في الأَرْضِ جُزْءًا وَاحِدًا، فَمِنْ ذَلِكَ الجُزْءِ يَتَرَاحَمُ الخَلَائِقُ، حتى تَرْفَعَ الدَّابَّةُ حَافِرَهَا عَنْ وَلَدِهَا خَشْيَةَ أَنْ تُصِيبَهُ». وفي رواية «إِنَّ للهِ تعالى مئةُ رحمةٍ، أَنْزَلَ منها رحمةً واحدةً بَيْنَ الجِنِّ والإنسِ والبَهَائِمِ والهَوَامِّ، فَبِهَا يَتَعَاطَفُونَ، وبها يَتَرَاحَمُونَ، وبِهَا تَعْطِفُ الوَحْشُ على وَلَدِهَا، وأَخَّرَ اللهُ تعالى تِسْعًا وتِسْعِينَ رحمةً يَرْحَمُ بِهَا عِبَادَهُ يومَ القِيَامَةِ». وعن سلمان الفارسي رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «إِنَّ للهِ تعالى مئةُ رحمةٍ فمنها رحمةٌ يَتَرَاحَمُ بها الخَلْقُ بَيْنَهُمْ، وتِسْعٌ وتِسْعُونَ لِيَومِ القِيَامَةِ». وفي رواية: «إِنَّ اللهَ تَعَالَى خَلَقَ يَوْمَ خَلَقَ السَّمَاوَاتِ والأَرْضَ مئةَ رحمةٍ كُلُّ رحمةٍ طِبَاقَ مَا بَيْنَ السَّمَاءِ إلى الأَرْضِ، فَجَعَلَ منها في الأَرْضِ رَحْمَةً فبها تَعْطِفُ الوَالِدَةُ على وَلَدِهَا، والوَحْشُ والطَّيْرُ بَعْضُهَا عَلَى بَعْضٍ، فإذا كانَ يومُ القيامةِ أَكْمَلَهَا بِهَذِه الرحمةِ».حديث أبي هريرة -رضي الله عنه-: متفق عليه. حديث سلمان -رضي الله عنه-: رواه مسلم
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Аллах не гледа у ваше изгледе нити у ваше иметке већ гледа у ваша срца и дела.”رواه مسلم
Од Ебу Зерра, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „О Моји робови, Ја Сам Себи насиље забранио, а забранио Сам га и међу вама, па немојте га међусобно чинити. О Моји робови, сви сте ви залутали, осим онога кога Ја упутим, па тражите од Мене упуту, Ја ћу вас упутити. О Моји робови, сви сте ви гладни, осим онога кога Ја нахраним, па од Мене тражите да вас нахраним, Ја ћу вас нахранити. О Моји робови, сви сте ви неодевени, осим онога кога Ја оденем, па од Мене тражите да вас оденем, Ја ћу вас оденути. О Моји робови, ви дању и ноћу грешите, а Ја Сам онај који све грехе прашта, па од Мене тражите да вам опростим, Ја ћу вам опростити. О Моји робови, ви никада не можете доћи до онога чиме бисте Мени штету нанели, па да Ми је нанесете, нити икада можете доћи до онога што ће Мени корист донети, па да Ми је донесете. О Моји робови, када би сви људи и џини, од првог до последњег, били толико богобојазни као најбогобојазнији међу вама, то не би нимало увећало Моју власт. О робови Моји, када би сви људи и џини, од првог до последњег, били толико покварени, као што је најпокваренији међу вама, то ништа не би умањило Моју власт! О робови Моји, када би се сви људи и џини, од првог до последњег, окупили на једном месту, па од Мене затражили све што желе, а затим Ја сваком од њих дао оно што је тражио, то не би умањило оно што Ја поседујем ни онолико колико би умочена игла у море умањила воду! О робови Моји, све зависи од тога шта сте урадили, у Мене је сачувано и пребројано све и Ја ћу по заслугама наградити. Према томе, ко нађе добро и награду нек Аллаху захвали, а ко нађе казну и зло, нека не кори никога другог осим самога себе.رواه مسلم
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, преноси се да је рекао: „Био сам један дан иза Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па ми је рекао: ‘О дечаче, подучићу те овим речима: Чувај Аллаха, па ће и Аллах тебе чувати. Чувај Аллаха па ћеш Га увек пред собом наћи (тј. поступај како Аллах жели па кад Га нешто замолиш, Он ће ти удовољити). Када молиш, моли Аллаха. Када помоћ тражиш, тражи је од Аллаха. И знај, да када би се сви људи сакупили да ти и најмању корист прибаве, не би донели осим оно што ти је Аллах одредио и прописао. А када би се сакупили да ти нанесу какву штету, не би ти нанели штете осим онолико колико ти је Аллах одредио и уписао. Пера судбине су подигнута, а странице се осушиле (тј. све је одређено и закључено).’ ”رواه الترمذي
Од Ебу Хурејре преноси се да је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао: „Најдража места Аллаху су његове џамије, а најомраженија места Аллаху су пијаце (трговишта).“رواه مسلم
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Сви ће из мога уммета ући у Џеннет (Рај) осим оних који то одбију.” Асхаби рекоше: „Аллахов посланиче, а ко ће то одбити?” „Онај ко ми буде покоран ући ће у Џеннет, а онај ко ми буде непокоран, такав је одбио”, одговори им он.رواه البخاري
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Неће се покренути човекова стопала на Судњем дану све док не буде упитан о четири ствари: о свом животу – у чему га је провео, о свом знању – да ли је радио по њему, о свом иметку – како га је стекао и у шта га је потрошио и о свом телу, како га је користио.“رواه الترمذي