63 hadiths
Од Ебу Сеида ел-Худрија, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, изашао је на Курбан-бајрам или Рамазански бајрам на молитвено место, па је прошао поред жена и рекао: ‘О жене, дајте милостињу, јер сам вас видео као већину становника Ватре.’ Жене су упитале: ‘Зашто, о Божији Посланиче?’ Рекао је: ‘Много проклињете и незахвалне сте својим мужевима. Никада нисам видео никога са мањком разума и вере ко више утиче на разум разумног човека од вас.’ Жене су упитале: ‘А у чему се огледа мањак нашег разума и и вере, о Божији Посланиче?’ Рекао је: ‘Зар није сведочење жене пола сведочења мушкарца?’ Жене су одговориле: ‘Јесте.’ Рекао је: ‘То је мањак у њеном разуму. Зар није тако да када има менструацију, не клања и не пости?’ Жене су одговориле: ‘Јесте.’ Рекао је: ‘То је мањак у њеној вери.’“متفق عليه
Од Умму Селеме, мајке верника, нека је Аллах задовољан с њом, преноси се да је рекла: „Чула сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Нема муслимана којег задеси несрећа, па изговори оно што му је Аллах наредио: ‘Ми смо Аллахови и Њему се враћамо’ (Ел-Бакара, 156), и дода: ‘О Аллаху, награди ме у мојој несрећи и подари ми боље од тога’, а да му Аллах не подари боље од тога.'“
Умму Селема каже:
„Када је умро Ебу Селеме, рекла сам: ‘Који муслиман је бољи од Ебу Селеме? Прва породица која је хиџру учинила ка Божијем Посланику, алејхисселам.’ Потом сам ипак изговорила ове речи, па ми је Аллах подарио за мужа Божијег Посланика, алејхисселам.’“رواه مسلم
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се од Божијег Посланика, алејхисселам, да је рекао: „Седморо ће Аллах Узвишени заклонити у Његовом хладу на Дан када не буде другог хлада осим Његовог: праведаног вођу, младића који је одрастао у покорности Аллаху, човека чије је срце везано за џамије, два човека која су се волела у име Аллаха — састали се ради Њега и растали се ради Њега, човека кога је жена високог положаја и велике лепоте позвала на блуд, а он је рекао: ‘Заиста се бојим Аллаха,’ човека који је дао милостињу тако скривено да његова лева рука не зна шта је дала десна, и човека који је у самоћи споменуо Аллаха, па су му очи заплакале.“متفق عليه