Fikh obredoslovlja (ibadeta)

Prayer

126 hadiths

126 hadiths

عن ابن عباس رضي الله عنهما كان النبيُّ صلى الله عليه وسلم إذا تَهَجَّد من الليل قال: «اللهم ربَّنا لك الحمدُ، أنت قَيِّمُ السموات والأرض، ولك الحمدُ أنت ربُّ السموات والأرض ومَن فيهنَّ، ولك الحمدُ أنت نورُ السموات والأرض ومن فيهنَّ، أنت الحقُّ، وقولُك الحقُّ، ووعدُك الحقُّ، ولقاؤك الحقُّ، والجنةُ حقٌّ، والنارُ حقٌّ، والساعةُ حقٌّ، اللهم لك أسلمتُ، وبك آمنتُ، وعليك توكَّلتُ، وإليك خاصمتُ، وبك حاكمتُ، فاغفر لي ما قدَّمتُ وما أخَّرتُ، وأسررتُ وأعلنتُ، وما أنت أعلم به مني، لا إلهَ إلا أنت».متفق عليه

عن سمرة رضي الله عنه مرفوعاً: «من توضَّأَ يوم الجُمعة فَبِهَا ونِعْمَتْ، ومن اغْتَسَل فهو أفْضَل».رواه أبو داود والترمذي والنسائي وابن ماجه والدارمي وأحمد

Амр бин Сулејм ел-Енсари је рекао: "Сведочим да је Ебу Се'ид рекао: ‘Сведочим да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Купање петком је дужност свакој пунолетној особи, чишћење зуба мисваком и мирисање парфемом, уколико га има.’“متفق عليه

عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «إِذَا نُودِيَ بالصَّلاَةِ، أدْبَرَ الشَّيْطَانُ، وَلَهُ ضُرَاطٌ حَتَّى لاَ يَسْمَعَ التَّأذِينَ، فَإذَا قُضِيَ النِّدَاءُ أقْبَلَ، حَتَّى إِذَا ثُوِّبَ للصَّلاةِ أدْبَرَ، حَتَّى إِذَا قُضِيَ التَّثْوِيبُ أقْبَلَ، حَتَّى يَخْطِرَ بَيْنَ المَرْءِ وَنَفْسِهِ، يَقُولُ: اذْكُرْ كَذَا واذكر كَذَا - لِمَا لَمْ يَذْكُر مِنْ قَبْلُ - حَتَّى يَظَلَّ الرَّجُلُ مَا يَدْرِي كَمْ صَلَّى».متفق عليه

Од Муа'вије, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Чуо сам Божијег Посланика, алејхисселам, како каже: ‘Муе'зини ће имати најдуже вратове на Судњем дану.’“رواه مسلم

عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال النبي صلى الله عليه وسلم : «إذا كان يوم الجمعة وقَفَتِ الملائكةُ على باب المسجد يَكْتُبون الأوّلَ فالأوّلَ، ومَثَلُ المُهَجِّر كمثل الذي يُهْدي بَدَنةً، ثم كالذي يُهْدي بقرة، ثم كَبْشا، ثم دَجاجة، ثم بَيضة، فإذا خرج الإمام طَوَوُا صُحُفَهم، ويسْتَمعون الذِّكرَ».متفق عليه

عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «إذا قَرَأ ابنُ آدم السجدةَ فسجد اعْتَزَل الشيطانُ يبكي، يقول: يا وَيْلَه -وفي روايةٍ: يا وَيْلي- أُمِر ابنُ آدمَ بالسجودِ فسجدَ فله الجنة، وأُمِرتُ بالسجود فأبَيْتُ فَلِيَ النارُ».رواه مسلم

عن أبي هريرة رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال:«مَنْ أَدْرَكَ مِن الصُّبح ركعة قبل أن تَطْلُعَ الشمس فقد أَدْرَكَ الصُّبح، ومن أَدْرَكَ ركعة من العصر قبل أن تَغْرُبَ الشمس فقد أَدْرَكَ العصر».متفق عليه

Од Укбе ибн Амера Ел-Џухенија, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Три су времена у којима нам је Божији Посланик, мир и благослов Божији нека су над њим, забрањивао да клањамо или да сахрањујемо наше умрле: када Сунце излази и почиње да се уздиже, све док се не подигне (изнад хоризонта); затим када се сенка умири у зениту, све док Сунце не почне да се помера; и када Сунце почне да се нагиње ка заласку, све док не зађе.“رواه مسلم

عن جُبير بن مُطعم رضي الله عنه مرفوعًا: «لا تَمْنَعُوا أحدًا يطوف بهذا البيت، ويصلي أي سَاعة شاء من لَيل أو نَهار».رواه أبو داود وأحمد والترمذي والنسائي وابن ماجه والدارمي

Од Џабира бин Абдулаха, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Ко каже, када чује позив на молитву: ‘Аллаху, Господару овог потпуног позива и предстојеће молитве, дај Мухаммеду узвишено место и врлину и подигни га на похваљени положај који си му обећао’, заслужиће моје заступништво на Судњем дану.“رواه البخاري

Од Ебу Мерседа ел-Ганевија, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Не седите на гробовима и не клањајте према њима!“رواه مسلم

عن عبد الله بن الشِّخِير رضي الله عنه قال: «رأيت رسول الله صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي، وفي صَدره أَزِيزٌ كَأَزِيزِ الرَّحَى من البُكَاءِ صلى الله عليه وسلم ».رواه أبو داود والنسائي وأحمد

عن أنس بن مالك رضي الله عنه : أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: «إذا قُدِّمَ العَشَاءُ ، فابدءوا به قبل أن تُصَلُّوا صلاة المغرب، ولا تَعْجَلوا عن عَشَائِكم».متفق عليه

عن أنس بن مالك رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم رأى نُخْامَة في القِبْلَة، فَشَقَّ ذلك عليه حتى رُئِي في وجْهِه، فقام فَحَكَّه بِيَده، فقال: «إن أحدكم إذا قام في صلاته فإنه يُنَاجِي رَبَّه، أو إن رَبَّه بينه وبين القِبْلَة، فلا يَبْزُقَنَّ أحدُكم قِبَل قِبْلتِه، ولكن عن يَسَاره أو تحت قَدَمَيه» ثم أخذ طَرف رِدَائِه، فَبَصَقَ فيه ثم ردَّ بَعْضَهُ على بعض، فقال: «أو يفعل هكذا».متفق عليه

Од Енеса бин Малика, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Шта је са људима који подижу своје погледе ка небу током намаза?“ Тиме је строго упозорио на такво понашање, па је додао: „Нека престану с тим, или ће им бити одузет вид.“رواه البخاري

Од Аише, мајке правоверних, Аллах био задовољан њоме, се преноси: да је Умму Селеме споменула Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, Маријину цркву коју је видела у Абисинији, а у којој су биле слике и кипови. Посланик јој је рекао: "Ти људи, када би међу њима био неки добар човек па умро, на његовом гробу би изградили богомољу, те би нацртали слике и направили те кипове. Они су код Узвишеног Аллаха на Судњем дању најгора створења.“متفق عليه

عن ابن عباس -رضي الله عنهما- قال: كَشف رسول الله صلى الله عليه وسلم السِّتَارة والناس صُفوف خَلف أبي بَكر، فقال: «أيها الناس، إنه لم يَبْق من مُبَشِّرَاتِ النُّبُوَّةِ إلا الُّرؤيا الصَّالحة، يَراها المُسلم، أو تُرى له، ألا وإنِّي نُهِيت أن أقْرَأ القرآن راكِعا أو ساجِدا، فأما الرُّكوع فعظِّموا فيه الرَّب عز وجل ، وأما السُّجود فَاجْتَهِدُوا في الدُّعاء، فَقَمِنٌ أن يُستَجاب لكم».رواه مسلم

عن الحكم قال: غَلَب على الكُوفة رجُل -قد سَمَّاه- زَمَنَ ابن الأشْعَث، فأمر أبَا عُبيدة بن عبد الله أن يصلِّي بالناس، فكان يصلِّي، فإذا رَفع رأسه من الرُّكوع قام قَدْر ما أقُول: اللَّهُم ربَّنا لك الحَمد، مِلْءَ السَّماوات ومِلْءَ الأرض، ومِلْءَ ما شِئت من شَيء بعد، أهْل الثَّناء والمَجد، لا مانع لما أعْطَيت، ولا مُعْطِي لما مَنعت، ولا يَنفع ذَا الجَدِّ مِنْك الجَدِّ. قال الحَكم: فَذَكَرت ذلك لعَبد الرَّحمن بن أبي ليلى فقال: سمعت البَرَاء بن عَازب يقول: «كانت صلاة رسول الله صلى الله عليه وسلم وركُوعه، وإذا رفع رأسه من الرُّكوع، وسُجوده، وما بَيْن السَّجدتين، قريبًا من السَّوَاء» قال شُعبة: فذَكَرْتُه لِعَمرو بن مُرَّة فقال: قد رأيت ابن أبي ليلى، فلم تَكن صلاته هكذا.رواه مسلم

Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Наређено ми је да сеџду обављам на седам делова тела: на челу“, показујући руком на нос, "длановима, коленима и врховима стопала. Такође, наређено ми је да не скупљам одећу и косу.“متفق عليه

Об Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао између две сеџде: "Аллаху, опрости ми, смилуј ми се, учини ме здравим, упути и опскрби ме!“رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد

عن أنس بن مالك رضي الله عنه أن النبي صلى الله عليه وسلم : كان لا يقنت إلا إذا دعا لقوم، أو دعا على قوم.رواه ابن خزيمة

Од Севбана, Аллах био задовољан њим, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када преда селам у намазу, знао тражити од Аллаха опрост три пута, а потом би казао: "Аллаху, Ти си Селам (чист од сваке мањкавости) и Ти дајеш селам (тј. чуваш створења од зла и мањкавости), благодаран си Ти, Поседоватељу величине и племенитости.“ Велид је казао: "Упитао сам ел-Евзаија о томе како да се тражи опрост од Аллаха, а он ми је казао: ‘Изговарај: Естагфируллах, естагфируллах!’“رواه مسلم

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко на крају сваког намаза проучи ‘субханаллах’ 33 пута, ‘елхамдулиллах’ 33 пута, ‘Аллаху екбер’ 33 пута, а то је укупно 99, и каже употпуњавајући стотину: ‘Ла илахе иллаллаху вахдеху ла шерике лех, лехул-мулку ве лехул-хамду ве хуве ала кулли шеј ‘ин кадир’ - Нема истинског Бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, Јединог, Он нема судруга, Њему припада власт и Њему припада хвала, и Он је свемоћан – опроштени су му греси, па макар их било колико је морске пене.“رواه مسلم