Одлике и правила понашања

Odlike

64 hadiths

64 hadiths

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко избави верника од једне од његових невоља на овом свету, Аллах ће њега избавити од једне невоље на Судњем дану. Ко олакша свом дужнику (било да му продужи рок или му опрости), Аллах ће њему олакшати и на овом и на оном свету. Ко сакрије (недела) једног муслимана, Аллах ће њега сакрити и на овом и на оном свету. Аллах је у помоћи Свом робу све док је он у помоћи свом брату. Ко крене на пут тражећи знање, Аллах ће му тим путем олакшати пут до џеннета. Када се год људи окупе у Божијој кући (џамији) ради учења Курана и његовог заједничког проучавања, Аллах на њих спусти смиреност, обухвати их Својом милошћу, анђели их окружују и Аллах их спомиње, поносећи се њима међу Својим најближим створењима. А онога ко закасни у својим делима, неће спасити његово порекло.“رواه مسلم

Ел-Агарр, радијаллаху анху, који је био један од другова Посланика, алејхисселам, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „О, људи, покајте се Аллаху, јер се ја кајем Њему сто пута на дан.“رواه مسلم

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех.’, Аллах, Узвишени, каже: ‘Мој роб је погрешио, и зна да има Господара Који прашта грехе и Који кажњава због греха ако хоће.’ Затим роб поново учини грех па каже: ‘О Господару, опрости ми мој грех.’ , а Аллах Узвишени, каже: 'Мој роб је учинио грех, и зна да има Господара Који прашта грехе, и Који кажњава због греха ако хоће. Ја сам опростио Моме робу, па нека ради шта хоће.’”متفق عليه

Од Џубејра бин Мут'има, Аллах био задовољан њим, се преноси да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао: „Неће ући у Џеннет (Рај) онај ко прекида родбинске везе.”متفق عليه

Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њим, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко жели да има обилну опскрбу и да му се продужи живот, нека одржава родбинске везе.”متفق عليه

عن أبي أمامة رضي الله عنه قال: سمعتُ رسولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم يقولُ: «اقْرَؤُوا القرْآنَ؛ فَإنَّهُ يَأتِي يَوْمَ القِيَامَةِ شَفِيعًا لأَصْحَابِهِ».رواه مسلم

عن أبي ذر الغفاري رضي الله عنه عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: «ألاَ أُخْبِرُكَ بِأَحَبِّ الكَلاَمِ إِلَى اللهِ؟ إنَّ أَحَبَّ الكلام إِلى الله: سبحان اللهِ وبحمدِهِ».رواه مسلم

عن أبي هريرة رضي الله عنه مرفوعاً: «والذي نفسي بيده، لو لم تذنبوا، لذهب الله بكم، وجاء بقوم يُذْنِبُونَ، فيستغفرون اللهَ تعالى، فيغفر لهم».رواه مسلم

عن أبي سعيد الخدري رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "الْبَاقِيَاتُ الصَّالِحَاتُ، لَا إلَهَ إلَّا اللَّهُ، وَسُبْحَانَ اللَّهِ، وَاَللَّهُ أَكْبَرُ، وَالْحَمْدُ لِلَّهِ، وَلَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إلَّا بِاَللَّهِ".رواه ابن حبان والحاكم، أما النسائي فرواه في الكبرى لكن من حديث أبي هريرة

Ну'ман бин Бешир, Аллах био задовољан њима, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Дова је ибадет (вид обожавања Аллаха)”, а потом је проучио следећи кур'ански цитат: „Господар ваш је рекао: Дове Ми упућујте, Ја ћу вам се одазвати! Збиља, они који се охоле да Ме обожавају - ући ће, сигурно, у Пакао понижени.” (Гафир, 60.)رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Код Аллаха нема ништа вредније од дове.”رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко каже у току једног дана сто пута: ‘Субханаллахи ве би хамдихи’(Слављен нека је Аллах и Њему припада сва хвала), опроштени су му сви греси, па макар их било као морске пене.“متفق عليه

Од Муа'вије, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да каже: ‘Коме Аллах жели добро, подучи га вери. Ја сам само онај који дели, а Аллах је Тај Који даје. Овај ће уммет увек бити на истини, неће му наштетити нико ко му се буде противио све док не наступи Аллахова одредба.’“متفق عليه

Абдуллах бин Селам, Аллах био задовољан њиме, је рекао: „Када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, дошао у Медину, људи су се окупили. Неко је три пута узвикнуо: ‘Аллахов Посланик је дошао!’ Дошао сам и ја, наиме, да видим. Када сам му видео лице, био сам сигуран да то није лице лажова. Прва ствар коју сам чуо да је рекао, било је: 'О људи! Ширите селам, делите храну сиротињи, помажите и пазите родбину и Аллаху се молите кад свет спава – па ћете ући у Рај сигурни и спашени.'“رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد

عن علي رضي الله عنه قال: سمعتُ رسولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم يقول: « مَا مِنْ مُسْلِم يَعُودُ مُسْلِماً غُدْوة إِلاَّ صَلَّى عَلَيْهِ سَبْعُونَ ألْفَ مَلَكٍ حَتَّى يُمْسِي، وَإنْ عَادَهُ عَشِيَّةً إِلاَّ صَلَّى عَلَيْهِ سَبْعُونَ ألْفَ مَلَكٍ حَتَّى يُصْبحَ، وَكَانَ لَهُ خَرِيفٌ في الْجَنَّةِ».رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد

Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Ко проучи харф (слово) из Аллахове књиге имаће награду, а награда се умногостручава десет пута. Не кажем да је Елиф лам мим један харф, већ је елиф харф, лам је харф и мим је харф.“رواه الترمذي

عن أبي هريرة رضي الله عنه عن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: «النَّاسُ مَعَادِن كَمَعَادِن الذَّهَب وَالفِضَّة، خِيَارُهُم فِي الجَاهِلِيَّة خِيَارُهُم فِي الإِسْلاَم إِذَا فَقُهُوا، والأَرْوَاحُ جُنُودٌ مُجَنَّدَة، فَمَا تَعَارَفَ مِنْهَا ائتَلَفَ، وَمَا تَنَاكَرَ مِنْهَا اخْتَلَفَ». وعن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله -صلى الله عليه وسلم: «تَجِدُون النَّاسَ مَعَادِن: خِيَارُهُم فِي الجَاهِليَّة خِيَارُهُم فِي الإِسْلاَم إِذَا فَقِهُوا، وَتَجِدُون خِيَار النَّاس فِي هَذَا الشَّأْن أَشَدُّهُم كَرَاهِيَة لَه، وَتَجِدُون شَرَّ النَّاس ذَا الوَجْهَين، الَّذِي يَأْتِي هَؤُلاَء بِوَجه، وَهَؤُلاَء بِوَجْه».الحديث الأول: متفق عليه، ولفظه لمسلم؛ وروى البخاري أوله، وروى آخره عن عائشة -رضي الله عنها-. الحديث الثاني: متفق عليه

عن أنس بن مالك وأبي هريرة رضي الله عنهما عن النبي صلى الله عليه وسلم فيما يرويه عن ربه عز وجل قال: «إذا تَقَرَّبَ العبدُ إليَّ شِبْرًا تَقَرَّبْتُ إليه ذِرَاعًا، وإذا تَقَرَّبَ إليَّ ذِرَاعًا تَقَرَّبْتُ مِنْهُ بَاعًا، وإذا أتاني يمشي أَتَيْتُهُ هَرْوَلَةً».حديث أنس -رضي الله عنه- رواه البخاري . حديث أبي هريرة -رضي الله عنه- متفق عليه

Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Док је један човек ишао путем, нашао је грану са трњем на стази па ју је уклонио. Аллах му је на томе захвалио и опростио му његове грехе.“متفق عليه

Од Абдуллаха ибн Мес’уда, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Чуо сам Посланика, нека су благослов и мир на њега, како каже: „Нека Алах осветли (учини радосним) лице човека који чује нешто од нас, па то пренесе онако како је чуо; јер много је оних којима се преноси који боље разумеју од онога који је директно чуо.“رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد

عن أبي هريرة رضي الله عنه مرفوعاً: «يقول اللهُ: إذا أراد عبدي أنْ يعملَ سيئةً، فلا تكتبوها عليه حتى يعملَها، فإنْ عَمِلها فاكتبوها بمثلِها، وإنْ تركها مِن أجلي فاكتبوها له حسنةً، وإذا أراد أنْ يعملَ حسنةً فلم يعملها فاكتبوها له حسنةً، فإنْ عملها فاكتبوها له بعشر أمثالها إلى سبعِ مائة ضِعْفٍ».متفق عليه

عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «من قتل وَزَغَةً فِي أَوَّلِ ضَرْبَةٍ فله كذا وكذا حسنة، ومن قتلها في الضَّرْبَةِ الثانية فله كذا وكذا حسنة دون الأولى، وإن قتلها في الضربة الثالثة فله كذا وكذا حسنة». وفي رواية: «من قتل وَزَغًا في أول ضربة كتب له مائة حسنة، وفي الثانية دون ذلك، وفي الثالثة دون ذلك».رواه مسلم

عن أبي سعيد الخُدْرِي رضي الله عنه قال: جاءت امرأة إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم فقالت: يا رسول الله، ذهب الرجال بِحَدِيثِكَ، فاجْعَل لنَا من نَفْسِك يومًا نَأتِيكَ فيه تُعَلِّمُنَا مما عَلَّمَكَ الله، قال: «اجْتَمِعْنَ يَوَم كَذَا وكَذَا» فَاجْتَمَعْنَ، فأتَاهُنَّ النبي صلى الله عليه وسلم فَعَلَّمَهُنَّ مما عَلَّمَهُ الله، ثم قال: «ما مِنْكُنَّ من امرأة تُقَدِّمُ ثَلاَثَة من الولد إلا كانوا حِجَابًا من النَّارِ» فقالت امرأة: واثنين؟ فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «واثنين».متفق عليه

عن أبي ذر رضي الله عنه قال: قيل لرسول الله صلى الله عليه وسلم : أرأيت الرَّجل الذي يعمل العمل من الخَير، ويَحمدُه الناس عليه؟ قال: «تلك عاجِل بُشْرَى المؤمن».رواه مسلم