Topic

Исламско право и његова методологија

288 hadiths

288 hadiths

عن أبي هريرة رضي الله عنه مرفوعاً: «من مات ولم يَغْزُ، ولم يُحدث نفسه بالغزو، مات على شُعْبَةٍ من نِفَاقٍ»رواه مسلم

Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Када човек потроши иметак на своју породицу, надајући се награди, то ће му се рачунати као милостиња.“متفق عليه

'Адијј бин Хатим, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Са сваким од вас ће Узвишени Аллах разговарати на Судњем дану; између Аллаха и њега неће бити преводиоца. Затим ће (тај с којим Аллах буде разговарао) погледати десно и видеће своја добра дела; онда ће погледати лево па ће видети своја лоша дела; затим ће погледати и видеће ватру, па се чувајте ватре макар и удељивањем пола хурме.“متفق عليه

عن عائشة رضي الله عنها قالت: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «مَنْ أحَبَّ لِقَاءَ اللهِ أَحَبَّ اللهُ لِقَاءهُ، وَمَنْ كَرِهَ لِقَاءَ اللهِ كَرِهَ اللهُ لِقَاءهُ» فقلتُ: يا رسولَ اللهِ، أكَراهِيَةُ المَوتِ، فَكُلُّنَا نَكْرَهُ المَوتَ؟ قال: «لَيْسَ كَذَلِكَ، ولكِنَّ المُؤْمِنَ إذَا بُشِّرَ بِرَحْمَةِ اللهِ وَرِضْوَانِهِ وَجَنَّتِهِ أَحَبَّ لِقَاءَ اللهِ فَأَحَبَّ اللهُ لِقَاءهُ، وإنَّ الكَافِرَ إذَا بُشِّرَ بِعَذابِ اللهِ وَسَخَطهِ كَرِهَ لِقَاءَ اللهِ وكَرِهَ اللهُ لِقَاءهُ».رواه مسلم، ورواه البخاري عن عائشة -رضي الله عنها- في ضمنه حديث عن عبادة بن الصامت-رضي الله عنه-. رواه عن أبي موسى -رضي الله عنه- مختصرا

عن علي بن أبي طالب رضي الله عنه أنَّ رسولَ الله صلى الله عليه وسلم كان إذا قامَ إلى الصلاة، قال: «وَجَّهتُ وجهي للذي فطر السماوات والأرض حنيفًا، وما أنا من المشركين، إنَّ صلاتي، ونُسُكي، ومَحياي، ومماتي لله رب العالمين، لا شريك له، وبذلك أُمِرتُ وأنا من المسلمين، اللهمَّ أنت المَلِك لا إله إلَّا أنت، أنت ربي، وأنا عبدك، ظلمتُ نفسي، واعترفتُ بذنبي، فاغفر لي ذنوبي جميعًا، إنه لا يغفر الذنوب إلا أنت، واهدني لأحسن الأخلاق لا يهدي لأحسنها إلا أنت، واصرف عني سيئَها لا يصرف عني سيئها إلا أنت، لبَّيْك وسَعْدَيْك، والخيرُ كله في يديك، والشر ليس إليك، أنا بك وإليك، تباركتَ وتعاليتَ، أستغفرك وأتوب إليك»، وإذا ركع، قال: «اللهمَّ لك ركعتُ، وبك آمنتُ، ولك أسلمتُ، خشع لك سمعي، وبصري، ومُخِّي، وعظمي، وعَصَبي»، وإذا رفع، قال: «اللهم ربنا لك الحمد مِلءَ السماوات، ومِلءَ الأرض، ومِلءَ ما بينهما، ومِلءَ ما شئتَ من شيء بعد»، وإذا سجد، قال: «اللهم لك سجدتُ، وبك آمنتُ، ولك أسلمتُ، سجد وجهي للذي خلقه، وصوَّره، وشقَّ سمعَه وبصرَه، تبارك الله أحسنُ الخالقين»، ثم يكون من آخر ما يقول بين التشهُّد والتسليم: «اللهم اغفر لي ما قدَّمتُ وما أخَّرتُ، وما أسررتُ وما أعلنتُ، وما أسرفتُ، وما أنت أعلم به مني، أنت المُقَدِّم وأنت المؤَخِّر، لا إله إلا أنت».رواه مسلم

عن ابن عباس رضي الله عنهما كان النبيُّ صلى الله عليه وسلم إذا تَهَجَّد من الليل قال: «اللهم ربَّنا لك الحمدُ، أنت قَيِّمُ السموات والأرض، ولك الحمدُ أنت ربُّ السموات والأرض ومَن فيهنَّ، ولك الحمدُ أنت نورُ السموات والأرض ومن فيهنَّ، أنت الحقُّ، وقولُك الحقُّ، ووعدُك الحقُّ، ولقاؤك الحقُّ، والجنةُ حقٌّ، والنارُ حقٌّ، والساعةُ حقٌّ، اللهم لك أسلمتُ، وبك آمنتُ، وعليك توكَّلتُ، وإليك خاصمتُ، وبك حاكمتُ، فاغفر لي ما قدَّمتُ وما أخَّرتُ، وأسررتُ وأعلنتُ، وما أنت أعلم به مني، لا إلهَ إلا أنت».متفق عليه

عن عائشة رضي الله عنها مرفوعاً: «ما مِن يومٍ أكثر مِن أنْ يُعْتِقَ اللهُ فيه عبدًا مِن النارِ، مِن يومِ عرفة، وإنَّه ليدنو، ثم يُباهي بهم الملائكةَ، فيقول: ما أراد هؤلاء؟».رواه مسلم

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Када се неко од вас пробуди и узме абдест, нека ушмркне воду и избаци је три пута, јер ђаво борави у носној шупљини док човек спава ноћу.“متفق عليه

Преноси се од Лекита б. Сабире, радијаллаху анху, да је казао: Бијах изасланик племена Бенул-Мунтефик (или је казао: Бијах у изасланству племена Бенул-Мунтефик) Аллаховом Посланику, алејхисселам. Када смо стигли Аллаховом Посланику, алејхисселам, нисмо га затекли у кући. У кући смо затекли Аишу, мајку верника. Она нареди да нам се припреми јело од брашна и масла. Донесена нам је и посуда од палминих влакана. Кутејбе (у свом предању) није споменуо посуду. У посуди од палминих влакана биле су урме. Након тога је дошао Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, и упитао: „Јесте ли шта јели (или је казао: Је л’ речено да вам се нешто спреми)?“ „Да, јели смо, Аллахов Посланиче.“ – одговорисмо. Док смо седели с Аллаховим Послаником, алејхисселам, чобан дотера његово стадо у тор. С њим је било тек рођено јагње, које је блејало. „Шта је ојањила?“ – упита (Аллахов Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем). „Женско.“ – одговори. „Немој да мислиш да смо због вас нешто посебно припремили или да смо је због вас заклали. Ми имамо стадо од сто оваца и не желимо да га увећавамо. Када нам се окоти ново јагње, ми једну овцу закољемо уместо њега.“ Рекох: „Аллахов Посланиче, ја имам жену која има необуздан језик.“ „Пусти је.“ – рече он. Рекох: „Аллахов Посланиче, одавно смо у браку, а имам и дете са њом.“ „Онда је саветуј (да то отклони од себе).“ – рече он. „Уколико у њој буде добра, она ће то учинити. А не тучи је као роба.“ Рекох: „Аллахов Посланиче, обавести ме о абдесту.“ Он ми каза: „Темељито узимај абдест: добро протри између прстију и добро испери нос, осим кад постиш.“رواه أبو داود والترمذي والنسائي وابن ماجه

عن عائشة رضي الله عنها أن النبي صلى الله عليه وسلم قال: «الحُمَّى من فَيْحِ جهنم فأبردوها بالماء».متفق عليه

عن أبي هريرة رضي الله عنه قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «من قتل وَزَغَةً فِي أَوَّلِ ضَرْبَةٍ فله كذا وكذا حسنة، ومن قتلها في الضَّرْبَةِ الثانية فله كذا وكذا حسنة دون الأولى، وإن قتلها في الضربة الثالثة فله كذا وكذا حسنة». وفي رواية: «من قتل وَزَغًا في أول ضربة كتب له مائة حسنة، وفي الثانية دون ذلك، وفي الثالثة دون ذلك».رواه مسلم

عن أبي الأسود، قال: قَدِمْتُ المدينة، فَجَلَسْتُ إلى عمر بن الخطاب رضي الله عنه فَمَرَّتْ بهم جَنازة، فَأُثْنِيَ على صاحِبِها خيراً، فقال عمر: وجَبَتْ، ثم مَرَّ بأُخْرَى فَأُثْنِيَ على صاحِبِها خيراً، فقال عمر: وجَبَتْ، ثم مَرَّ بالثالثة، فَأُثْنِيَ على صاحِبِها شَرَّا، فقال عمر: وجَبَتْ، قال أبو الأسود: فقلت: وما وجَبَتْ يا أمير المؤمنين؟ قال: قلت كما قال النبي صلى الله عليه وسلم : «أيُّما مُسلم شَهِد له أربعة بخير، أدخله الله الجنة» فقلنا: وثلاثة؟ قال: «وثلاثة» فقلنا: واثنان؟ قال: «واثنان» ثم لم نَسْأَلْهُ عن الواحد.رواه البخاري

عن أبي سعيد الخُدْرِي رضي الله عنه قال: جاءت امرأة إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم فقالت: يا رسول الله، ذهب الرجال بِحَدِيثِكَ، فاجْعَل لنَا من نَفْسِك يومًا نَأتِيكَ فيه تُعَلِّمُنَا مما عَلَّمَكَ الله، قال: «اجْتَمِعْنَ يَوَم كَذَا وكَذَا» فَاجْتَمَعْنَ، فأتَاهُنَّ النبي صلى الله عليه وسلم فَعَلَّمَهُنَّ مما عَلَّمَهُ الله، ثم قال: «ما مِنْكُنَّ من امرأة تُقَدِّمُ ثَلاَثَة من الولد إلا كانوا حِجَابًا من النَّارِ» فقالت امرأة: واثنين؟ فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «واثنين».متفق عليه

Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Посланик, мир и благослови на њега, је проклео мушкарца који носи одећу жене и жену која носи одећу мушкарца.“رواه النسائي في الكبرى وابن ماجه بمعناه وأحمد

عن ابن عمر رضي الله عنهما قال: رأى رسول الله صلى الله عليه وسلم صبيًّا قد حُلِق بعض شعر رأسه وترك بعضه، فنهاهم عن ذلك، وقال: «احلقوه كله، أو اتركوه كله».رواه أبو داود والنسائي في الكبرى

Од Ум Селеме, мајке верника и супруге Посланика, мир и благослови на њега, нека је Аллах задовољан њоме, преноси се да је рекла: „Рекао је Посланик, мир и благослови на њега: ‘Ко има намеру да закоље жртву (курбан), када се појави млађак месеца зул-хиџџе, нека не узима ништа од своје косе или ноктију док не принесе жртву.’“رواه مسلم

عن أبي قتادة رضي الله عنه : أنه سمع رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: «إيَّاكُمْ وكَثْرَةَ الحَلِفِ في البيع، فإنه يُنَفِّقُ ثم يَمْحَقُ».رواه مسلم

Од Ебу Сеида ел-Худрија, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: „Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, изашао је на Курбан-бајрам или Рамазански бајрам на молитвено место, па је прошао поред жена и рекао: ‘О жене, дајте милостињу, јер сам вас видео као већину становника Ватре.’ Жене су упитале: ‘Зашто, о Божији Посланиче?’ Рекао је: ‘Много проклињете и незахвалне сте својим мужевима. Никада нисам видео никога са мањком разума и вере ко више утиче на разум разумног човека од вас.’ Жене су упитале: ‘А у чему се огледа мањак нашег разума и и вере, о Божији Посланиче?’ Рекао је: ‘Зар није сведочење жене пола сведочења мушкарца?’ Жене су одговориле: ‘Јесте.’ Рекао је: ‘То је мањак у њеном разуму. Зар није тако да када има менструацију, не клања и не пости?’ Жене су одговориле: ‘Јесте.’ Рекао је: ‘То је мањак у њеној вери.’“متفق عليه

Од Умму 'Атијје, Аллах био задовољан њом, се преноси, а она је била једна од жена које су дале присегу Аллаховом Посланику, да је рекла: "Суфру и кудру (смећкасто-црвенкасту текућину) нисмо сматрали проблематичном након што се установи чистоћа.“رواه أبو داود بهذا اللفظ ورواه البخاري بدون زيادة (بعد الطهر)

عن حذيفة رضي الله عنه مرفوعًا: «فُضِّلْنَا على الناس بِثَلاث: جُعِلَت صُفُوفَنا كصفُوف الملائِكة، وجُعلت لنَا الأرض كُلُّها مسجدا، وجُعلت تُرْبَتُهَا لنا طَهُورا، إذا لم نَجِد الماء. وذَكر خِصْلَة أُخرى».رواه مسلم

عن سمرة رضي الله عنه مرفوعاً: «من توضَّأَ يوم الجُمعة فَبِهَا ونِعْمَتْ، ومن اغْتَسَل فهو أفْضَل».رواه أبو داود والترمذي والنسائي وابن ماجه والدارمي وأحمد

Амр бин Сулејм ел-Енсари је рекао: "Сведочим да је Ебу Се'ид рекао: ‘Сведочим да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Купање петком је дужност свакој пунолетној особи, чишћење зуба мисваком и мирисање парфемом, уколико га има.’“متفق عليه

عن أبي بكرة -ضي الله عنه- مرفوعاً: «إِنَّ الزمانَ قَدِ اسْتَدَارَ كَهَيْئَتِهِ يَوْمَ خَلَقَ اللهُ السَّمَاوَاتِ والأَرْضَ: السنةُ اثنا عَشَرَ شَهْرًا، منها أربعةٌ حُرُمٌ: ثلاثٌ مُتَوَالِيَاتٌ: ذُو القَعْدَةِ، وذُو الحَجَّةِ، والمحرمُ، ورَجَبُ مُضَرَ الذي بين جُمَادَى وشَعْبَانَ، أَيُّ شَهْرٍ هَذَا؟» قلنا: اللهُ ورسولُهُ أَعْلَمُ، فسكتَ حتى ظننا أنه سَيُسَمِّيهِ بغير اسمه، قال: «أَلَيْسَ ذَا الحَجَّةِ؟» قُلْنَا: بَلَى. قال: «فأَيُّ بَلَدٍ هَذَا؟» قلنا: اللهُ ورسولُهُ أَعْلَمُ، فسكتَ حتى ظننا أنه سُيَسَمِّيهِ بغير اسمه. قال: «أَلَيْسَ البَلْدَةَ؟» قلنا: بلى. قال: «فأَيُّ يَوْمٍ هَذَا؟» قُلْنَا: اللهُ ورسولُهُ أَعْلَمُ، فسكتَ حتى ظَنَنَّا أنه سيسميه بغير اسمه. قال: «أَلَيْسَ يَوْمَ النَّحْرِ؟» قلنا: بَلَى. قال: «فَإِّنَّ دِمَاءَكُمْ وأَمْوَالَكُمْ وأَعْرَاضَكُمْ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ، كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا في بَلَدِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا، وَسَتَلْقَونَ رَبَّكُمْ فَيَسْأَلُكُمْ عَنْ أَعْمَالِكُمْ، أَلَا فَلَا تَرْجِعُوا بَعْدِي كُفَّارًا يَضْرِبُ بَعْضُكُم رِقَابَ بَعْضٍ، أَلَا لِيُبَلِّغِ الشَّاهِدُ الغَائِبَ، فَلَعَلَّ بَعْضَ مَنْ يَبْلُغُهُ أَنْ يكونَ أَوْعَى لَهُ مِنْ بَعْضِ مَنْ سَمِعَهُ»، ثُمَّ قال: «أَلَا هَلْ بَلَّغْتُ، أَلَا هَلْ بَلَّغْتُ؟» قلنا: نعم. قال: «اللَّهُمَّ اشْهَدْ».متفق عليه

Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Када дође (месец) рамазан, отворе се врата Раја, затворе се врата Пакла и шejтани (сотоне) буду оковaни.“متفق عليه